Ovo je sviđanje sviđanja. Ovo je sviđanje sviđanja. Ovo je sviđanje sviđanja. Ovo je sviđanje sviđanja. Ovo je sviđanje sviđanja. Ovo je sviđanje sviđanja. Ovo je sviđanje sviđanja. Ovo je sviđanje sviđanja. Ovo je sviđanje sviđanja. Ovo je sviđanje sviđanja. Ovo je sviđanje sviđanja. Ovo je sviđanje sviđanja. Ovo je sviđanje sviđanja. Ovo je sviđanje sviđanja. Ne taj, ne taj, e taj. Dakle, danas mi je rođendan. Ali nije do slavlja, druženja, poklona ili torte, već do... Zapravo, krenimo iz početka. Kad sam imala sedam godina, sklopio sam s mamom ugovor da ću tek kad napunim 14 saznati sve o svome ocu. Da se razumijemo, često bi ja mamu pitao njemu, ali uvijek bi rekla nešto u stilu... Još nije vrijeme. Ili... Pričekaj još malo. Ili... Jesi skupio čarape? Zatim... Još nije vrijeme. Pa bi onda nastavila sa... Još si premalen. Svatio. Da, svatio sam. Ali ipak bi pokušao izvući bar neke informacije. Okolišanjem ili muljanjem. Bezuspješnim. Jer bi mi se ona samo nasmiješila i poljubila me u čelo. Malo se toga i sjećam. Koliko i može dijete o tri i po godine. Ali jako se sjećam mirisan njegove zadimljene kožne jakne, oštre brade, čudnih i neobično velikih stopala i duhana kojemu je visio iz ustaka da će ispasti svaki tren. U našem stanu nema nikakvog traga njegovog postojanja. njegovog postojanja. Jedino što je mama sačuvala je njegova prekul kožna jakna koju je oprala toliko puta da se raštirila i ostala bez bilo kakvog ustajalog mirisa. Tijekom godina sam ipak uspjevao pronaći pokoj i predmet koji mu je ispao iz džepa, sakrio se ispod kreveta ili ušloškao na samom dnu maminog ormara. Nisu to sad bili neki predmeti od velike važnosti, ali prije sve zaključeve, stari upaljač i fotka bez lica, bili su mi dovoljan trag da i sam na svoju djeću ruku pokušam saznati tko je. No, ozbiljnijeg kandidata nije baš bilo. Nudilo se prestaro, premlado, puno brade, malo kose, ali nitko da bi se oklopio sliku dugokosog rokera. Svi su od mene znali više. I to otprilike zvučalo ovako. Ma šta te boli briga sad? Da, o tebi razmišljam. Zna se da je bio gat. Sigurno još u gaće piša. Svi ga masu mrze. Ma nek jebe... gulaž! Ako ga još jednom vidim, prebit ću ga baš. Ma uzmi tu kutiju s uspomenom. Ma u smeće je baci. Sigurno je vara tvoja mater. Ka i svi muškarci. Od malena sam se pitao gdje je otišao i zašto. Umjesto propitkivanja nosili plašt, aktovku ili detektivsko povećalo. Počeo sam se pitati imali drugu ženu, djecu, sa, muža. Živili kao bogataš na Bahamima ili se možda zaredio. Ja sam samo želio odgovore, a mama je samo željela da pričeka. Još malo, još malo, još malkice, još malo. Pa sam onda odgovore... Počeo tražiti drugačije. Pa sam onda odgovor eee... Počeo tražiti drugačije. Eee, možda ipak drugdje. Pa to zove te mužki. Lupo je sve to. Al ka, bit će se nije snaša. Kad imaš svako pravo bit ljuta, li... Još uvijek ne znaš cijelu priču. Da? A možda i nije bilo ništa. Grozno. Znam da se osjećaš grozno. Ali, možda te nije samo tako lako... Ostavio! Ventilator, da je vidio mi tu. Uglavnom, šta si ono bio pričao? Ahaaa... A da probaš... Iiii... Onda su počeli savjeti. Meditirati. Proba je buks. Ili art terapiju. What about starting a band? Šta? A da probaš jogging? Takvo je najpre strefišlogging. A ne znam, onda možda da probaš oprosti. Neotz urtsu zert Zirotin badu koratze Ritmoi, testoi, dolatze Batz berriga, neotz urtsu zert Zirotin badu koratze Titulky vytvořil JohnyX Napokon sam ga... vidio. Sitan. Bez opasu. Sita. Bez opasu. Malena. I love you. I'm going to go. ДИНАМИЧНАЯ МУЗЫКА Však jí dánka, výzaděvání, až šel tam po počíku. Však jí dánka, výzaděvání, až slyšel muziku. Když slyšel muziku, odmyslil na něj. Kada myslí na něj, starostlutky se račají. No myslí na něj. Drželi tam koraku. No myslí na něj. Drželi tam koraku. Продолжение следует...